Kan­ta­u­tor Stra­hi­nja Ko­va­če­vić, ali­jas Bel­le­rop­hon­tes iz Ko­to­ra ka­že da je „ne­mo­gu­ća mi­si­ja“ da ži­vi od mu­zi­ke ko­ju ra­di već du­ži pe­ri­od, kao ni od mu­zi­ke ko­ju stva­ra u sa­rad­nji sa do­ma­ćim rok-ben­do­vi­ma. Mu­zič­ka kri­ti­ka opi­su­je nje­go­vo stva­ra­la­štvo kao „fu­zi­ju im­pre­si­o­ni­zma, ro­man­ti­zma i ostva­re­nja mo­der­nog do­ba“, zbog če­ga pu­bli­ku osva­ja po­seb­nom emo­ci­jom. Sa pro­gre­siv rok-ben­dom „So­lid Gro­und“ je 2014. go­di­ne na fe­sti­va­lu „Sea Rock“ svi­rao tru­bu i kla­vi­ja­tu­re, a na lje­tnjem iz­da­nju fe­sti­va­la pred­sta­vio se u so­lo iz­vo­đe­nju na kla­vi­no­vi i sin­ti­saj­ze­ru. Iako u mi­ni­ma­li­stič­kom ma­ni­ru, zvu­čao je kao ci­je­li or­ke­star ka­da je pred­sta­vio dio ve­li­kog kla­vir­skog opu­sa „Ma­raz“ na ko­me ra­di du­že vri­je­me. Iako mu kla­vir ni­je pri­mar­ni in­stru­ment, ne­go tru­ba, ko­ju je za sa­da, pri­vre­me­no, sta­vio po stra­ni, kom­po­no­vao je i dva sa­ta kla­vir­ske mu­zi­ke. Uče­šće na fe­sti­va­lu Si rok do­ži­vlja­va vi­še kao lič­nu pro­mo­ci­ju.
- Či­ta­va ge­ne­ral­no kla­vir­ska pri­ča je vi­še-ma­nje „so­und­track“ mo­ga ži­vo­ta, po­što ži­vi­mo u Cr­noj Go­ri, gdje se od mu­zi­ke za fil­mo­ve ne­će­mo „najesti`leba“, ri­je­šio sam da na­pra­vim svo­ju film­sku mu­zi­ku. Kon­stant­no se pro­vla­či ta ne­ka film­ska mu­zi­ka, vo­lim „sa­und­tre­ko­ve“, vo­lim kom­po­zi­to­re ko­ji ra­de to i pod nji­ho­vim uti­ca­jem stva­ram. In­spi­ra­ci­ja su mi ra­do­vi auto­ra fil­mo­va - Džon Vi­li­jams, ko­ji je ra­dio film „I-Ti“, tu je pr­ven­stve­no Volt Di­zni, Alan Men­ken i Hans Ci­mer. Kroz par kom­po­zi­ci­ja se osje­ća taj ne­ki „di­zni­jev­ski“ fi­ling, to je okvir­no to –kor­po­ra­ci­ja do­sta žan­ro­va. Tu se mo­že ču­ti „blek-me­tal“ (ble­ker­ske har­mo­ni­je) či­ji sam ve­li­ki fan, ču­je se ta nje­go­va dra­ma­ti­ka po­red „sa­und­tre­ka“, ka­že Stra­hi­nja za „Dan“.
Na su­ge­sti­je po­sje­ti­la­ca „Si Rok“ fe­sti­va­la da bi Stra­hi­nja tre­ba­lo ovu mu­zi­ku da svi­ra sa ben­dom, sa bub­nja­rom, bas i so­lo gi­ta­rom, on se u pot­pu­no­sti sla­že s tim i ob­ja­šnja­va da je ovaj kon­cert vi­še bio u žan­ru kla­sič­ne mu­zi­ke, ne­go ro­ker­sko-ben­da­ški. „Za­što bend, ka­da ja mo­gu sam da smi­slim ne­što i da na­pi­šem ne­što i da to bu­de do­bro“, pi­ta opet Stra­hi­nja i do­da­je da sa gru­pom „So­lid Gra­und“ sni­ma dru­gi (du­pli) al­bum (pr­vi je „Open Si­len­ce“), za­tim sa­ra­đu­je sa ben­dom „The La­za­rus Sign“iz Pod­go­ri­ce, a „đent me­tal“ ra­di sa ko­le­gom iz Ko­to­ra kroz pro­je­kat „Ju­li­us in ver­ba“. U sa­rad­nji sa cr­no­gor­skim džez-gi­ta­ri­stom Fi­lo­pom Ga­vra­no­vi­ćem sni­mio je i al­bum „Mit o Blu­žđu“.
Na pi­ta­nje da li je za­do­vo­ljan svo­jim sta­tu­som mu­zi­ča­ra-umjet­ni­ka u Cr­noj Go­ri, is­ti­če da upra­vo iz tih raz­lo­ga ni­je još di­plo­mi­rao na Mu­zič­koj aka­de­mi­ji na Ce­ti­nju, na od­sje­ku za tru­bu, ko­ju je učio i u Mu­zič­koj ško­li „Vi­da Ma­tjan“ i bio na­gra­đi­van na do­ma­ćim i me­đu­na­rod­nim tak­mi­če­nji­ma.
-Mo­žda ću za­vr­ši­ti ne­kad, imam 27 go­di­na i tre­nut­no me svi sma­ra­ju ta­mo na fa­kul­te­tu. Ba­ta­lio sam stu­di­je za ne­ki pe­ri­od sa že­ljom da se po­sve­tim lič­nim stva­ri­ma. Pla­ni­ram so­lo al­bum, imam ma­te­ri­ja­la da ga sni­mim i da to iz­dam na in­ter­net da na­rod slu­ša, jer ne­mam bu­džet kao ne­ki ben­do­vi da iz­ba­cim „vi­nil“ i da to ne­ko slu­ša, jer ge­ne­ral­no lju­di da­nas kla­vir ri­jet­ko slu­ša­ju. Če­kam pe­ri­od kad ću da se „opi­ja­nim že­sto­ko“ i da pre­đem na „ful na­rod­nja­ke“ i da od to­ga za­ra­dim, jer u ovoj ze­mlji ne­ma dru­gog na­či­na. Mo­žda ću ne­kad po­ći i u ino­stran­stvo da oku­šam ta­mo sre­ću, što bu­de-bi­će, ka­zao je mla­di umjet­nik u raz­govo­ru za „Dan“. M.D.P.